Akronim iza kojeg se krije jedan od najsnažnijih trendova 21.veka je već neko vreme opšte poznata poštapalica. Pa ne prođe mnogo da je ne vidite u nekom #hashtagu, da ne čujete među prijateljima ili prosto da i sami ne pomislite kako ste preplavljeni svim tim FOMO-ima.
Strah od propuštanja podrazumeva široki spektar situacija sa kojima se susrećemo svakog dana. Recimo da je sunčani dan osvanuo, subota je – i budite se, okasnili ste, želeli ste da se probudite ranije, ali, eto…prespavali ste. Dobro, kažete sebi, ako ništa drugo naspavali ste se. Protežete se i uzimate, dabome, produžetak svoje duše i tela – svoj telefon i krećete da skrolujete kroz vaše omiljene aplikacije. Recimo da je to Instagram. Divne fotografije baš tog jutra vam iskaču pred očima, doručak pored reke, meditacija na nekoj livadi, šetnja pored Ade i evo ga, vaša drugarica je ponosno objavila kako je istrčala čak 9 kilometara, kaže – lagani jutarnji džoging.
U tom trenutku se uzbudite, malo teže dišete, malo vas je nešto probolo u stomaku, znate da to nije ljubomora, šta više – divite joj se, ali ono što vas je pogodilo jeste što ste vi zaista više puta to planirali. Planirali ste da ustajete ranije, da idete na trčanje, da koristite lepa sunčana jutra – a sada, kada vidite sa kojom lakoćom to drugi rade, osećate se kao da ste nešto propustili. Da stvar bude još gora, brzo potom nailazite na post o uspešno položenom završnom ispitu iz nemčkog jezika vaše bivše koleginice i setite se koliko ste želeli taj italijanski već jednom da sertifikujete. Knedla u grlu, jer se drugi bolje organizuju od vas. Tu su, naravno, sve one fotografije sa nekih romantičnih događaja, putovanja i drugih epizoda iz tuđih života zbog kojih se vi osećate kao promašaj.
Teško da vas je ovo osećanje zaobišlo.
Ali nije sve u vezi sa FOMO-om loše – šta više! Može da bude izuzetno inspirativan, nadahnjujuć. Recimo da ste videli upravo taj uspeh svoje koleginice i pomislite, ok, što je dosta – dosta je. Pronađete broj telefona škole u kojoj ste nekada pohađali časove italijanskog i pronađete odgovarajući modul. Voila! Eto, primera korisnog FOMO-a.
Kako bi autor ove kovanice i istoimene knjige, Patrik Mekginis objasnio, FOMO je kao ispijanje čaše vina. Sve dok ne preterujete, može da bude veoma dobro za vaše zdravlje.
Sa druge strane, kako Mekiginis kaže, FOMO ima i zlog rođaka – FOBO-a (Fear of better option) ili Strah od bolje opcije. Za razliku od FOMO-a koji poredi sa ispijanjem čaše vina, FOBO poredi sa pušenjem – nije dobar niti za vas niti za ljude oko vas. Čekajući neke savršene prilike, pogodnosti i uslove, možemo ostati zarobljeni u tom osećaju neopredeljenja i nepripadanja i u međuvremenu propuštati mnogo, propuštati život. Zašto? Zato što je ovo osećanje naročitno uspešno u preplavljivanju svih sfera naših života. Recimo da aplicirate za posao i imate dilemu jer, zaboga, uslovi nisu savršeni. I tako se femkate, procenjujete, kažete da ćete se javiti do kraja nedelje, kupujete vreme dok se ne nađete u situaciji da su posao ponudili nekome drugom. Ili imate ideju, rado biste otvorili prodavnicu nekog egzotičnog slatkiša koji ste jeli na Istoku, osećate da bi doživeo veliki uspeh. Imate vi novac, ali možda se u međuvremenu otvori još neka prilika. Odlažete momenat odluke, misleći da vam je to “kec u rukavu”. I ne prođe mnogo, a na Facebook-u vidite reklamu: otvorila se radnjica sa upravo tim vašim “kecom u rukavu”.
U intervjuu sa Patrikom Mekginisom, otkrili smo da ova pošast ide i korak dalje. Kako živimo u društvu izobilja, u svakom smislu, često smo spremni da žrtvujemo dobre odnose, kvalitetne veze u strahu da nas čeka neko mnogo bolji tamo negde. I to je skroz ok! Ok je onda kada takvu odluku bazirate na kvalitetu odnosa u postojećoj vezi. Ali ako odluku donosite zato što skrolujete Tinderom i vidite sve te lepe i atraktivne ljude, koji izgledaju baš kao neko ko bi mogao da odgovori na sva vaša očekivanja – onda teško da ste realni.
A kako to izgleda kada je loše i po druge, pitate se? Recimo da vam se neko dopada. I ta osoba je divna prema vama, znate da biste mogli očas da započnete vezu. Ali u okruženju imate još par tajnih simpatija i malo biste još da poradite na tome, da vidite u kom pravcu će se odvijati. Možda budete u paralenoj vezi, jer, eto: plašite se odlučite. A svi znamo kako se sve to može završiti.
Ako se ili bolje rečeno, kada se pronađete u nekom od gorenavedenih primera, nemojte biti prestrogi prema sebi. Mnogo toga je u potpunosti van vaše kontrole, jer smo pod uticajem marketinških sila koje rade sve što je u njihovoj moći da zaokupe našu pažnju. Iako je to jedna nefer bitka, u kojoj se mnogi gube, za početak je sasvim dovoljno tek da osvestite ove procese. Da priznate sebi da ih osećate i u kojoj meri i da priznate sebi da ste Fomo Sapiens!
Patrik Meginis je bio strpljiv, radio je temeljno na sebi i sva svoja saznanja i uvide pretočio u jednu knjigu koja je sjajan strateški vodič za kvalitetniji i ispunjeniji život. A koliko je to njemu pomoglo potvrdiće njegov preduzetnički uspeh – ovaj mladi gospodin uspešno posluje na čak četiri kontinenta. Mislite da je to impresivno?
Čekajte samo da pročitate knjigu.
Свиђа ми се што домаћој јавности предочавате корисне књиге. Не бих да досађујем са историјом и политиком, али ми смо мало навикли као друштво да имамо јаку државу која брине о нама и штити нас, а живимо у свету где владају “маркетиншке силе” како сте лепо рекли. Итекако нас те силе мењају, а ми нисмо ни свесни тога што је смешно. Мислим да бежање више није опција, већ хватање у коштац, а ту ће нам бити преко потребне овакве књиге. Људи проводе озбиљно време на вебу и скроз је логично да то утиче на њих.
Једино што не мислим да ће људи лако раздвојити овако корисне књиге – књиге које расветљавају савремене појаве и помажу нам да се снађемо – од неких “позитивних” размишљања, јога, итд. Многи људи не разликују те две ствари: 1. неке нереалне њу-ејџ-јога-чакра-мантра приче како ћемо полетети ако довољно дуго гледамо у наранџасту боју (слушао сам једног момка да то прича и остао без текста – што би рекао мој друг: “Ја стао и гледам га.”), приче о постизању успеха за три дана, итд. и 2. изузетно потребне књиге које нас “хватају на делу”, тј. погађају нас, читају нас, проваљују нас, а нисмо могли сами да то освестимо и онда буквално кажемо “Ау!” кад их прочитамо.
Буквално тај жанр треба да постане препознатљив, да се огради од оних ствари наведених под 1. То стварно треба одвојити и заштитити (`ладно има три “ти”).
Дајете велики допринос друштву. Свака част.