Samodisciplina u učenju

Da li vam je poznata sledeća situacija?

Konačno ste odlučili da počnete s učenjem. Pripremili ste radni materijal, knjige, sveske, olovke, sve što je potrebno, seli ste za sto i počeli. Međutim, već posle par minuta čujete glas koji dolazi negde iznutra: Hajde da vidim šta ima novo na Fejsu, da li je neko lajkovao moje nove slike. Ili, uskoro počinje moja omiljena serija, hajde da pripremim sendvič i odgledam epizodu a onda ću da učim. Ili, idem da odigram jedan basket pa ću da se vratim da učim.

I, tako se, kao nekom magijom, nađete daleko od knjige i nađete sebe kraj ekrana kompjutera, TV-a ili na terenu za košarku. Tokom odabrane aktivnosti ponovo se javlja obaj isti unutrašnji glas- Opet si popustio. A obećao si da ćeš učiti. Kako te nije sramota. Vraćaj se za sto, kontrolni je za tri dana a ti se nisi odmakao od početka! Ponovo sedate za radni sto s gorkim ukusom osećaja krivice i, SITUACIJA SE PONAVLJA.

To se u narodu zove Vrzino kolo. Svi znamo za Vrzino kolo ali ne znamo kako iz njega izaći. Za koji trenutak – saznaćete. Prvo morate upoznati sebe!

 Upoznajte dete u sebi (zvaćemo ga Đavolak)

Svaka psihološka teorija priznaje da se sastojimo od nekoliko različitih ličnosti. Dakle, očigledno, imamo više od jedne ličnosti koje postoje u nama. Štaviše, teškoća nastaje kad uzmemo u obzir da različite strane ličnosti žele da krenu u različitim pravcima. To se naziva unutrašnji konflikt. Ponekad jedna vaša strana želi da se upusti u produktivnu aktivnost kao što je učenje ili čišćenje i sređivanje sobe. Međutim, drugi deo vas želi da gleda TV program i jede čokoladni keks, ili bilo šta drugo da bi izbegao da radi nešto što smatrate produktivnom upotrebom vremena i energije. Drugim rečima, postoji deo vas koji ne želi samodisciplinu! Tu vašu stranu zvaćemo Đavolak. Postoji i deo vas koji želi disciplinu. Zvaćemo ga, popularno, Anđelak. Savremena saznanja u oblasti psihologije se podudaraju u jednom: Naš psihički svet se sastoji iz tri dela: ID, EGO i SUPEREGO.

ID – ĐAVOLAK (podsvest, nagonski deo ličnosti ili unutrašnje dete) ima sledeće karakteristike:
• prisutan je u vama trenutkom rođenja i prati vas tokom celog života,
• kreativan je, razdragan, željan igre i zabave,
• ne voli da ga bilo šta boli (zato ne voli samodisciplinu),
• ne voli bilo kakvu obavezu i pritisak,
• nekritičan je, veruje u sve što mu se kaže,
• voli slobodu iznad svega,
• nije svestan prostora i protoka vremena (za njega postoji samo sada i ovde),
• aktivan je 24 sata – nikada ne spava,
• sadrži sve naše nagonske emocije kao što su: strah, ljubav, mržnja, bol, tuga, bes, ljutnja, ljubomora, sumnja, agresija …

EGO – ANĐELAK (svest, ja ili odrasla osoba) poseduje sledeće osobine:
• počinje da se razvija oko osmog meseca života,
• čuvar je svih doživljenih, proživljenih i neproživljenih iskustava,
• sadrži sva znanja i spoznaje koje imate o sebi i svetu u kom živite,
• prikuplja i pamti sve informacije koje dolaze iz spoljašnjeg sveta kao i vlastita saznanja,
• stvara navike,
• upravlja se principom realnosti i logike,
• ima sposobnost donošenja odluka.

SUPEREGO – SAVEST (nadsvest, kontrolor, unutrašnji roditelj) ima sledeća svojstva:
• počinje da se oblikuje oko prve godine života,
• u njemu su zapamćena sva pravila i norme ponašanja koje nam dolaze iz okoline,
• sadrži vaspitne mere roditelja rođaka i ostalih autoriteta,
• sabotira vaše napore da promenite navike,
• poštuje opšte prihvaćeni moral.
Superego predstavlja vašu savest koja vas neprestano kontroliše i traži savršenstvo jer su, primarno, ti modeli ugrađeni u vas kroz vaspitanje i odrastanje. Sadržaji koji ispunjavaju superego su razne moralne inputacije, izmišljena a ne objektivno postojeća stanja. U njih ubrajamo osećaj krivice i griže savesti, težnju ka savršenstvu, osećaj manje ili veće vrednosti i mnoga druga.

Zapamtite! Krivica i griža savesti ne postoje! One su nametnute (često od roditelja i drugih autoriteta) kako bi vas, i sve ostale ljude, držali u pokornosti!

Sve nabrojane osećaje, ponavljanjem kroz život, prerasle su u navike ponašanja. Navike ponašanja su najveće prepreke na vašem putu ka samodisciplini. Prvo što morate da učinite je da donesete odluku da menjate stare navike da biste mogli da uspostavite nove – željene. Kasnije ćete videti kako ćete to da učinite. Radi lakog razumevanja programa samodiscipline maksimalno je pojednostavljen model ličnosti po formuli:

ID = ĐAVOLAK
EGO = ANĐELAK
SUPEREGO = SAVEST

 

 

 

Zapamtite! Vi ne želite da se borite protiv Đavolka, već želite da ga angažujete kao partnera koji podržava vaše napore da budete samodisciplinovani!

Ovaj pristup Đavolak – Anđelak – Savest je jedan od najvažnijih koncepata za razumevanje vaših nastojanja da steknete samodisciplinu. Dakle, počećete svoj put ka sticanju samodiscipline tako što ćete učiti o tome kako funkcioniše vaš lični Đavolak. Svi mi imamo buntovničku stranu ličnosti koja se opire bilo kakvoj disciplini. To buntovničko seme donosimo iz detinjstva. Jedna od prvih reči koju dete nauči da izgovara jeste prkosno „NE.“ Dete koje ste nekada bili i dalje živi u vama, a svako dete se bori protiv autoriteta. Đavolak, ime kojim ćemo nazvati ono vaše unutrašnje dete – buntovnika, bori se protiv bilo kog oblika autoriteta, čak iako ste taj autoritet vi sami. Svi mi imamo Đavolkovu stranu ličnosti: buntovnu, sklonu utešnoj zoni, zoni komfora, neambiciozni deo naše ličnosti. To stanje je sastavni deo čovekove prirode. Neka vam to posluži kao reč upozorenja. Nemojte dopustiti Đavolku da blokira vaše napore! Ubrzo ćete naučiti metode koje će vam omogućiti da Đavolka preobrazite iz uloge sabotera u ulogu lojalnog saradnika.

 

Zapamtite! Đavolak zna sve vaše slabosti, mane i strahove i zna kako da ih upotrebi protiv vas!

 

Taj mali vragolan unutar vaše ličnosti planira da upotrebi svaki metod manipulacije koji mu stoji na raspolaganju kako bi vas udaljio i odvratio od učenja. Zašto? Đavolak zna da ćete, onda kad jednom razvijete samodisciplinu, postati sami svoj šef. To znači da je vreme vladavine Đavolka završeno, da su se zavese na njegovoj sceni spustile. Više nećete biti rob samoporažavajućim modelima ponašanja koji vas odvraćaju od toga da transformišete svoje želje i ideje u dela i ostvarenje ciljeva. Gledate učenike (studente) oko vas. Zovete ih da idete na Adu Ciganliju, na utakmicu, u kafić, …, a oni odgovaraju: Prvo želim da naučim sve što je potrebno a zatim ću da se zabavljam. Možda se pitate, šta je ovim ljudima, da li su blesavi ili mislite da su štreberi? Ipak, vi im se divite i želite da ih oponašate ali nekako ne ide. Neda vam đavo (Đavlak) mira!

 

Pitate se da li vam to, možda, samo nedostaje samodisciplina, kao da je reč o nečemu što je urođeno? Međutim, ne rađamo se sa samodisciplinom, ona je sposobnost koju treba da negujemo. Disciplina je pitanje treninga uma. Kada ujutro zazvoni sat a vi navučete prekrivač preko glave, trenirate svoj mozak da bude nemaran. Kada morate da završite domaći zadatak a vi se radije odlučite za gledanje televizije, vi poučavate svoj um nemarnosti. Kada, uveče, odlučite da pojede još jedan kolač, vi poučavate svoj um nemarnosti. A šta se onda događa kada se ukaže potreba da poštujete određeni raspored? Izmislite gomilu razloga zašto bi bilo bolje da to “još danas” preskočite.

Na primer:

• lekcija je suviše obimna,
• nemam koncentraciju,
• sutra ću biti odmorniji,
• ne volim taj predmet,
• prepisaću u školi,
• treba mi pomoć,
• nemam inspiraciju,
• dobijem bolju ocenu kad ne učim,
• i NAJGORI IZGOVOR – MRZI ME (šta to uopšte znači, a čuje se na svakom koraku!?)

Kako prikinuti začarani krug i steći samodisciplinu

1. Disciplinovanje uma pretvorite u igru (Đavolak voli da se igra – sećate se?)

Disciplina odražava trenirani um. Ne možete od sebe očekivati da ćete odjednom postati disciplinovani. Disciplina je “mišić” uma. Potrebno je da ga koristite da bi bio snažan kada vam bude bio potreban. Smislite spisak nagrada i kazni, kako biste imali motivaciju za izvršavanje svojih obaveza, bez obzira o kakvom je ponašanju reč. Osigurajte podršku prijatelja ili voljene osobe, da biste bili sigurni da ćete obaviti ono što ste zacrtali. Ako je jutarnji skok iz kreveta napor za vas, obećajte sebi i roditeljima da ćete u slučaju petominutnog zakašnjenja, po zvonjavi sata obavezno otići pod hladan tuš. Predpostavljam da će jedno smrzavanje biti dovoljno – ili ćete naučiti da skočite iz kreveta čim sat zazvoni ili ćete zavoleti tuširanje ledenom vodom ili promeniti strategiju. Možda bi vaša sledeća kazna mogla biti – ubacivanje 100 dinara u “kasicu – prasicu” za omiljenu poslasticu ali koju ćete kupiti drugovima i drugaricama iz vašeg odeljenja, kad se nakupi dovoljno novca, a vi ćete samo gledati kako se oni slade. Ili, nema Fejsbuka nedelju dana, nema igrica nedelju dana, nema gledanja filmova, … Smislite i sami nešto što će vas naterati da budete disciplinovani.

2. Ne koristite neuspeh kao izgovor za nesprovođenje discipline i odmah se vratite na “pravi put”.

Disciplina nije nešto što nastaje odjednom. Ona se sastoji od svih vaših odluka i akcija, velikih i malih, koje stalno donosite, odnosno obavljate. Stoga, ne očekujte od sebe savršenstvo. Ponekad sebi priuštite malo slobode (nemojte ići iz krajnosti u krajnost) važno je ono što učinite posle toga – da li se obeshrabrite i odustanete ili skockate “kockice” i nastavite dalje u pravcu vašeg cilja. Samo disciplina je najvažnije i najjače oruđe uspeha u bilo kojoj oblasti. Često je disciplina samo uvođenje malo reda u vaš život. Pojednostavljujte i utvrđujte prioritete u skladu s potrebama; izbegnite osećaj preopterećenosti na taj način što ćete odlučiti šta obavezno treba da uradite danas pa usmerite svoju energiju samo na to.

3. Zacrtajte svoje ciljeve

Na putu sticanja samodiscipline biće tu i drugih “neprijatelja” sem Đavolka. Biće tu i “prijatelja” i “savetnika” koji će želeti da vas odvrate od vašeg cilja. Biće tu i onih koji vas istinski podržavaju i priželjkuju uspeh. Družite se s ovim drugim, one prve izbegavajte ili ih se klonite u potpunosti. Kad god, bilo ko, želi da vas skrene sa puta ka vašem cilju, samo vizualizirajte sliku svog cilja i brzo ćete ponovo krenuti ka njemu. Nikada, nikada ne odustajte. Svesno stvorite živopisnu mentalnu sliku ili mentalni film koji uključuje sva vaša čula. Recimo da je vaš cilj da tokom nedelju ili dve dana ustajete sat ranije da biste učili. Svakoga dana, tokom jedne ili dve nedelje, pre nego što ustanete ranije po prvi put, vizuelizujte sebe kako učite. Oslušnite alarm. Vidite sebe kako se istežete i ustajete. Osetite miris jutra. Potom vidite sebe kako učite i kako vam učenje „ide“. Zapamtite! Ne možete završiti nešto što niste ni započeli! Prvi koraci su najteži deo svakog projekta.

4. Sistem nagrađivanja

Vizuelizacija je jedan od najlakših i najefektnijih alata za sticanje samodiscipline koji vam stoji na raspolaganju. On takođe odlično funkcioniše kao tehnika organizacije vremena. Najbolji deo koji se tiče vizuelizacije je to što vizuelizaciju koristite, praktično, od rođenja. Vi vizuelizujete kad se setite nečega iz prošlosti, kad duboko razmišljate o sadašnjosti i kad maštate o budućnosti. Vizuelizacija se odnosi na sve fi lmove u vašem umu. Podsvesno koristite vizuelizaciju više hiljada puta dnevno. Svesno je koristite najmanje sto puta dnevno. Dakle, kako se to može povezati sa samodisciplinom? Sve vaše aktivnosti i neaktivnosti stvaraju mentalne slike koje stvorite u pogledu izabranog cilja ili projekta. Kad izaberete cilj ili projekat, vaše mentalne slike će ili podržati vaše napore ili im se suprotstaviti.

Važno: Đavolkovi strahovi i sumnje, oni koji slabe vašu samodisciplinu, često pre poprime oblik slika nego reči. Te negativne slike mogu se svesno tranformisati u pozitivne slike. Vizuelizacija je jednostavan alat koji koristi češće mentalne slike i mentalne fi lmove, nego reči. Vizuelizacija koja prethodi akciji će učvrstiti vašu posvećenost, povećati vaše samopouzdanje, potvrditi vašu sposobnost, motivisati vas i, što je najvažnije, oslabiti Đavolkov uticaj.

Lična pohvala

Svaki put kad učinite čak i najmanji korak u ostvarenju svog cilja, momentalno propratite svoju akciju ličnom pohvalom. Upravo tako, istog trena čestitajte sebi na svakoj pozitivnoj misli, osećanju ili akciji, bez obzira na to koliko je mala i naizgled beznačajna, tako što ćete samom sebi uputiti reči podrške. Uključite emocije, gestikulirajte, skočite uvis kao fudbaler posle postignutog gola i slično. Na primer: „Tako se lepo osećam što sam ovo završio.“ „Čestitam! Uspeo sam!“ „Pun pogodak!“ „Bravo!“ (Potapšite se po ramenu).

Sporazumi

Sporazumi sa sobom su moćni psihološki mehanizmi koje možete koristiti da nagradite sebe za svaki uspešan korak ka vašem cilju. Sklopite sporazum sa sobom kao sa nekom drugom osobom. Kad sklopite sporazum, uvek budite precizni u pogledu svojih akcija i nagrada koje ćete primiti. Ponekad preobražavanje sporazuma u brojčano merljive veličine može da bude od pomoći.

Na primer: „Svaki put kad budem radio trideset minuta na zadatku sa mog spiska obaveza, nagradiću sebe tridesetominutnim gledanjem televizije bez osećaja krivice, zato što ću to zaista zaslužiti.“

Preporuka: Jednostavni, napisani sporazumi sa sobom pružiće vam snažniju podršku razvoja samodiscipline od verbalnih. Čin pisanja vas angažuje da se obavežete i fizički i psihički, čineći na taj način vaše napore još energičnijim.

Zapamtite! Vi to možete. Pitanje je samo da li hoćete?