Osam načina da prepoznate svoj životni poziv

Životni poziv jeste žudnja da se bavimo određenom potrebom ili problemom u svetu. Pozivi se odnose na to da damo svoj doprinos, da se borimo za nešto dobro, da u izvesnom smislu donesemo više svetlosti i ljubavi na ovaj svet. To su staze kojima možemo da krenemo ne bismo li odgovorile na nedostatke i nesavršenosti koje vidimo oko sebe.

 

 

 

Životni pozivi se otkrivaju kroz osam uobičajenih obrazaca. Ne morate da iskusite svih osam (a verovatno i nećete) u vezi sa sva- kim bogovetnim pozivom, ali nešto će se vrlo verovatno, ukoliko to za vas predstavlja životni poziv, manifestovti na najmanje nekoliko ovih načina:

 

1. Osećate neuobičajeno jak bol ili veliku frustraciju u vezi sa statusom kvo nekog posebnog pitanja, odnosno neke teme.

 

Osećate i vidite šta nedostaje u nekim aspektima vaše zaje- dnice, kompanije, ili industrije i to vas boli. Možda vas izluđuje ne- dostatak boje, dizajna i lepote u javnom prostoru. Ne prestajte da se pitate: kako možemo očekivati od ljudi da dobro rade i da se među- sobno pristojno ophode u tako grubom okruženju? Ili možda otkrijete da ne prestajete da razmišljate o nedelotvornosti zdravstvenog si- stema. Vidite kako vaši prijatelji i članovi porodice ne dobijaju kvalite- tnu zdravstvenu negu koja im je potrebna i osećate potrebu da nešto promenite po tom pitanju, ali radite u nekoj sasvim drugačijoj oblasti i nemate predstavu odakle da počnete. Ili, možda mnogi ljudi u vašem gradu prolaze kroz težak finansijski period, ali vas naročito boli situ- acija jedne porodice. Noću se budite i razmišljate o njima, osećate da vam je nekako suđeno da im pomognete. Ovo su sve primeri životnog poziva koji se obznanjuje kroz jake bolove ili frustracije izazvane sta- tusom kvo. Naš životni poziv nas izaziva da naš bol zbog sveta vidimo drugačije – ne kao nešto neprijatno, čemu treba okrenuti leđa, već kao pokazatelj slomljenosti koju nam je suđeno da popravimo.

 

2. Doživite moćnu viziju – nejasnu ili jasnu – onoga što bi moglo da bude .

 

Ponekad nam se životni pozivi objave u obrnutomsmeru: kroz pozitivnu viziju o tome kako bi nešto moglo da bude dru- gačije. Možda neprestano zamišljate onu opštinsku zelenu površinu i razmišljate o tome šta bi ona značila za školu u koju idu vaša deca. Ili, dok se bavite svojim poslom, prizori prelepih, ručno rađenih tkanina blesnu vam u mislima – tkanina kakve nikada ranije niste videle. Želite da ih pretvorite u stvarnost. Ili se možda neka žena u vašoj zajedni- ci leči od raka jajnika. Znate da voli kamernu muziku. Zamišljate da organizujete koncert kamerne muzike u njenu čast, i ta vas zamisao nikako ne ostavlja na miru. Sve su to životni pozivi koji se manifestuju kao vizije toga kako neki aspekt statusa kvo može da bude prome- njen.

 

3. Osećate ogroman otpor. Jedan deo vaše ličnosti želi da pobegne u suprotnom pravcu.

 

Naši životni pozivi su često neugodni, u najmanju ruku. Izvlače nas iz naše emotivne zone komfora i izazivaju istovremeno i pachad i yirah. Mogu da od nas zahtevaju da progovo- rimo o pitanjima po kojima se naši prijatelji, članovi porodice, kolege ili komšije ne slažu sa onim što mi imamo da kažemo. Odluka da se okrenemo pozivu koji ima veze sa značajnim problemom u svetu – bilo da je u pitanju nasilje, bolest, zlostavljanje, uništavanje životne okoline – tera nas da se suočimo sa onim što se stvarno dešava i da osetimo bol i tugu zbog toga. Iz svih tih razloga, odupiremo se našim životnim pozivima. Mnoge među nama imaju pogrešan utisak da uvek oseća- mo ljubav prema našem pozivu i da mu se predajemo nestrpljivo i s lakoćom. Istina je upravo suprotna: poričemo i izbegavamo naš životni poziv, ponekad i decenijama. Taj otpor se svodi na: „Zaista ne želim to da uradim“. Često se ispoljava u mislima o tome kako je vaš životni poziv nerealan, kako niste kvalifikovane za njega, ili kako bi bilo bolje da mu se prepustite nekad kasnije – ne sada.

 

4. Imate osećaj tipa „ovo je moj posao“ ili kao da ste dobili zadatak.

 

Možda ne postoji očigledan razlog zašto je baš vama dodeljen taj životni poziv; možda se čini da nema veze s vašim obra- zovanjem, profesionalnim iskustvom, ili ličnim iskustvima, a vi ipak osećate da je to vaš poziv. Taj osećaj da imate poziv, ili čak zada- tak, predstavlja upravo ono što će vam pomoći da prevaziđete otpor i pokrenete se na akciju.

 

5. Obavljanje posla se čini posebnim.

 

Javlja vam se redak osećaj smisla, ispravnosti i neograničene energije kad se bavite onim što je vaš životni poziv. Svakako, postoje trenuci kad je rad u okviru poziva težak, kad se suočavate sa izazovima, kad su vaše sposobnosti nategnuti do krajnjih granica. Postoje trenuci kad vas vaša unutrašnja kritičarka teroriše ili kad osećate da u vama besni strah od neuspeha. A ipak, tu je i nešto drugo: kad se bavite tim po- slom, ponekad iskusite nešto prilično čarobno i retko – osećaj stru- janja, inercije zbog koje preduzimate još doslednije, smelije korake nego što biste inače preduzeli, kao i osećaj da ste na tom poslu „kao kod kuće“.

 

6. Nemate – zasad – sve ono što vam je potrebno da izvršite zadatak.

 

Kad osetimo da nam se u mislima i srcu javlja naš životni poziv, obično nemamo ono što nam je potrebno da to izvede- mo. Vidimo da nam nedostaju povezanost, znanje i sredstva za koja mislimo da nam trebaju, pa zato često zaključimo da taj poziv nije za- ista nama namenjen. U stvari, to što na početku nemamo ono što nam treba jeste jedan od osnovnih karakteristika životnog poziva. Grešimo ako zbog tih navodnih nedostataka okrenemo leđa pozivu. Umesto toga, možemo prosto da počnemo, a da prikupljamo potrebna sre- dstva, veze i znanje za vreme tog putovanja ka cilju.

 

7. Niste – zasad – osoba kakva morate da budete da biste imali taj životni poziv.

 

Na početku rada na svom pozivu, osetićete da niste osoba kakva morate da budete da biste završili ono što u vašem srcu od vas zahteva vaš poziv. Možda vam je jasno da vam treba mno- go više hrabrosti, ili lakoće u suočavanju s konfliktom, ili strpljenja. To nije samo glas vaše unutrašnje kritičarke: to jeste istina! Niste osoba kakva morate da budete da biste se bavili tim životnim pozivom – za- sad – ali odluka da se njim bavite će u vama razviti te sposobnosti koje vam nedostaju. U tome leži dvostruka svrha naših životnih poziva: da obogatimo svet i da se razvijemo, upravo u onom smislu u kom nam je potrebno da se razvijemo. Kad okrenemo leđa našim životnim pozivi- ma, okrećemo leđa i nama prilagođenom rasporedu ličnog razvoja.

 

8. Putovanje je nagrada.

 

Većina nas razmišlja otprilike ovako:

„Želim da pokrenem seriju predavanja o filantropiji u mojoj firmi; biću veoma zadovoljna kad predavanja budu počela.“ „Želim da budem mentor ženama preduzetnicama; biću mnogo srećna kad posle mog mentorstva vidim njihov uspeh.“ „Želim da radim na promeni zakonodavstva u poljo- privredi; osećaću se sjajno kad ti zakoni napokon budu izmenjeni.“

U stvari, kad se radi o našem životnom pozivu, ćup zlata se ne nalazi na kraju duge. Zadovoljenje ne dolazi onda kad smo pretpostavljali da će doći; dolazi mnogo ranije. Ne dolazi kad završimo ono što nam životni poziv nalaže da uradimo, već onda kad sebi bez zadrške dozvolimo da osetimo svoj poziv i da na neki način počnemo da radimo na njegovom ostvarivanju. Ukoliko radite nešto zato što vam se dopada ideja krajnjeg rezultata, ali mrzite svaki korak procesa koji tome vodi, to što radite nije životni poziv. (Možda radite nešto za šta mislite da morate da to odradite kako biste kad-tad bili u stanju da se se bavite svojim pozivom, ali to se i te kako razlikuje od onoga kad živite svoj poziv.) Kad se bavite onim što jeste vaš životni poziv, osećate slast i ispunjenost dok radite na tome – bilo da se nalazite na početku, u sredini ili na kraju svog puta.

 

Zavirite u Tarinu knjigu “Veliki Iskorak” i otkrijte  10 pravila briljantnih žena. .

Objavljeno u kategoriji Blog. Bookmarkuj preko ovog linka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *