Male, kontrolisane promene – za visoke, fundamentalne ciljeve | Intervju sa Džejms Klirom, autorom knjige Atomske navike

Kako je bejzbol palica odredila tok sudbine Džejmsa Klira i zašto je neuspeh u profesionalnom sportu bio potreban za uspeh u oblasti motivacije i ličnog razvoja.

 

Do momenta kada je Džejmsu poletela bejzbol palica u lice umesto lopte, sve je delovalo da će biti sasvim dobro, možda i savršeno. Uspešna sportska karijera, koledž, priznanja. Međutim, tog poslednjeg dana školske godine sve se promenilo. Povreda je bila toliko trajna i ozbiljna da je povratak sportu postao maštanje, a celokupan naredni život bio je pod znakom pitanja. Ipak, Džejms Klir je danas američki autor, preduzetnik, fotograf i sportista. Ekspert na temu navika i ljudskih potencijala, a centralno pitanje na koje nam daje odgovor kroz svoj rad je kako možemo da živimo bolje.

Redovni je govornik u Fortune 500 kompanijama i predavač na univerzitetima, a treneri u NFL, NBA i MLB na njegove tekstove upućuju svoje timove. Džejmsove članke često objavljuju svetski magazini kao što su Time, Entrepreneur i Forbes. Osnivač je Habits Academy (Akademije navika), vrhunske trening platforme za organizacije i pojedince koji su zainteresovani za izgradnju boljih navika u životu i radu. Više od 10.000 lidera, menadžera, trenera i nastavnika završilo je Habits Academy. Njegov sajt www.jamesclear.com ima milione posetilaca svakog meseca, a stotine hiljada se pretplatilo na njegov imejl bilten. Džejms pet odsto svog profita od prodaje knjiga, treninga i ostalih aktivnosti donira Fondaciji za borbu protiv malarije (AMF).

Pre toga, sedeo je u automobilu i plakao jer je posle oporavka od povrede koji je trajao dugo, bio odbijen u još jednom klubu i očajnički je tražio pesmu koja bi učinila da se oseća bolje. Uporan i istrajan, Džejms je upisao fakultet i počeo ozbiljno da se bavi svojim oporavkom, treningom i učenjem. U novembru 2012. godine počeo je da objavljuje članke na jamesclear.com. U 2014. godini mejling lista je brojala preko sto hiljada adresa. U 2015. godini dostigao je dvesta pretplatnika preko mejlova i potpisao ugovor o knjizi sa izdavačkom kućom Penguin Random House.

U 2016. godini njegovim članci su počeli da se pojavljuju u velikim svetskim magazinima. Početkom 2017. godine pokrenuo je Habits Academy, koja je postala vrhunska trening platforma za organizacije i pojedince zainteresovane za izgradnju boljih navika u životu i poslu. U 2018. godini njegov sajt je imao milione posetilaca mesečno i skoro pet stotina hiljada ljudi prijavljenih na mejling listu – broj o kome nije ni sanjao kada je počeo.

A kako mi možemo da ostvarimo ovaj atomski uspeh – otkrio je ekskluzivno za Original u ovom intervjuu i u knjizi „Atomske navike“, čiji je izdavač „Finesa“.

 

Možete li nam opisati umetnost kultivisanja navika?

To je zapravo umetnost smanjenja otpora. Što je navika komfornija i nema otpora prema njoj, najveće su šanse da će se ona zadržavati. Svaki metod koji smanjuje otpor – da se ta navika minimizuje, da se upari sa nečim što volite, da promenite korake rutine – povećaće šanse da će se pojaviti željeno ponašanje.

Kažete da se ne uzdižemo do nivoa naših ciljeva već da padamo do nivoa naših sistema. Možete li nam to objasniti?

Ciljevi se tiču rezultata koje želimo da postignemo. Sistemi se tiču procesa koji vode do tih rezultata. Na primer, cilj u bilo kom sportu jeste da ostvarimo najbolji rezultat, ali bilo bi smešno provoditi čitavu igru zureći u tablu sa rezultatima. Jedini način da zaista pobedite jeste da budete bolji svakoga dana. Ako želite bolje rezultate, onda zaboravite na postavljanje ciljeva. Fokusirajte se na svoj sistem.

“Neće nas motivisati pasivno gledanje motivacionih snimaka ili čitanje inspirativnih knjiga, već aktivna inspiracija. Motivacija je često rezultat akcije, ne njen uzrok”

 

Kako izgrađujemo navike koje su bolje za nas?

U knjizi “Atomske navike” postoji deo pod nazivom “Četiri zakona za promenu ponašanja”. To je jednostavni set pravila koje možemo da upotrebimo da izgradimo bolje navike. To su: 1. Učinite ih očiglednim; 2. Učinite ih atraktivnim; 3. Učinite ih lakim; 4. Učinite ih zadovoljavajućim. O svakom zakonu možete misliti kao načinu da izbalansira vaše ponašanje. Kada ste u balansu, kreiranje dobrih navika teče bez napora. Kada niste, skoro je nemoguće.

Ako želite da izgradite naviku koja traje, onda su vam potrebne ove četiri stvari:

Prvo – navika mora da bude očigledna. Treba da vam bude jasno kada treba da je sprovodite. Drugo, navika mora da bude atraktivna. Što je privlačnija i što vam se više dopada, veće su šanse da ćete je sprovoditi. Treće, navika mora da bude laka. Što je jednostavnija, komfornija i ne izaziva u vama otpor, izvesnije je da ćete je se pridržavati. I na kraju, četvrto, navika mora da vam donosi zadovoljstvo. Što više uživate dok činite neku naviku, veće su šanse da ćete je ponavljati u budućnosti.

Ako izgradite ova četiri elementa ili veći deo njih, najverovatnije ćete formirati naviku.

Vaš fokus je na atomskim navikama, malim kontrolisanim promenama. Zašto je to važnije od usmerenja na velike i visoke ciljeve?

Atomske navike se odnose na minijaturne promene, marginalne dobiti, jedan odsto poboljašnja. Ali atomske navike nisu samo bilo koje stare navike, ma koliko da su male. To su one male navike koje su deo velikog sistema. Kao što atomi grade molekule, atomske navike su noseći materijal vaših neverovatnih rezultata. Navike su atomi našeg života. Svaka je osnovna jedinica koja doprinosi sveukupnom poboljšanju. Najpre, ove male rutine deluju beznačajne, ali uskoro nadopunjuju se i grade veće pobede koje se množe do stepena koji postaje veći i značajniji od ukupne troška početne investicije. One su i male i moćne. To znači da se izraz „atomske navike“ odnosi na redovnu praksu ili rutinu koja nije samo mala i laka, već je i izvor neverovatne moći, gradivna jedinica sistema koji se ponaša kao slaganje kamata.

Šta je motivacija i kako možemo da je održimo?

Autor Stiven Presfild ima sjajan citat u svojoj knjizi „Rat umetnosti“, za koji bih rekao da dopire do same suštine motivacije. Da ga parafraziram: „U jednom momentu bol od toga da ne radimo ništa postaje veći od bola da se u nečemu okušamo.“

Jedna od najverovatnijih stvari u vezi sa motivacijom jeste da obično dolazi nakon što počnemo sa novim ponašanjem, a ne pre toga. Pogrešno verujemo da motivacija dolazi kao rezultat toga da pasivno gledamo motivacione snimke ili čitamo inspirativne knjige. Ipak, aktivna inspiracija može da bude mnogo moćniji motivator. Motivacija je često rezultat akcije, ne njen uzrok. Početak, čak i vrlo malim koracima, jeste vrsta aktivne inspiracije koja prirodno proizvodi momentum. Najefikasniji način da se podstakne motivacija jeste da se upotrebi pravilo od dva minuta koje glasi: „Kada počinjete novu naviku, neka vam bude potrebno dva minuta da je ostvarite.“

A kako da postavimo ciljeve?

Ciljevi su korisni kao definisanje smera kretanja. Sistemi su zapravo sjajni za ostvarivanje napretka. Tačnije, glavna korist od postavljanja ciljeva je da vam to govori kakav vam je sistem potreban da ga postavite. Jer je sistem taj koji zapravo dovodi do ostvarenja rezultata. Sada, kada smo to rekli, postoji nekoliko pravila koje pratim kada postavljam ciljeve:

  1. Fokusirajte se na jedan cilj tokom vremena. Jedan od najbržih načina da napredujete u ostvarenju svojih ciljeva jeste da jednostavno pauzirate manje važne stvari i da se fokusirate na jedan po jedan cilj. Ponekada će vam samo biti potrebno da malo reorganizujete svoje prioritete i odjednom uspeh dolazi brže jer ste nekako posvećeni cilju kome ste pre toga samo posvećivali delimično pažnju.
  2. Gomilajte svoje ciljeve. Istraživanja su pokazala da je dva do tri puta veća šansa da se držite svojih ciljeva kada napravite tačan plan kada, gde i kako ćete sprovoditi određeno ponašanje. Jedan od mojih omiljenih načina da primenim ovo otkriće jeste strategija koju nazivam „gomilanje navika“. Da biste je koristili, samo dopunite rečenicu: Nakon/Pre (TRENUTNA NAVIKA), ja ću (NOVA NAVIKA).
  3. Postavite gornju granicu. Na početku, najvažnije da uopšte krenete sa nečim nego da uspete. Ako ne izgradite naviku da nešto počnete, onda nećete imati šta da poboljšate u budućnosti. Umesto da podesite minimum očekivanja za svoj cilj („Želim da smršam najmanje pet kilograma ovog meseca“), postavite gornju granicu do koje ćete ići („Želim da smršam najmanje pet kilograma ovog meseca, ali ne više od 10“).

Šta je Mentalna izdržljivost?

Mentalna izdržljivost je istrajnost i strast ka postizanju dugoročnih ciljeva. Evo nekoliko korisnih trikova da postanete mentalno izdržljiviji:

Prvi korak: Definišite šta je za vas mentalna izdržljivost.

Drugi korak: Izgrađujte je kao što vežbate mišiće. Morate da trenirate i da je razvijate.

Treći korak: Izgradite jake navike i prestanite da zavisite od motivacije. Mentalno izdržljivi ljudi ne moraju da budu hrabriji, talentovaniji ili inteligentniji – oni su samo uporniji i istrajniji.

 

Svoj primerak knjige “Atomske navike” možete preuzeti ovde

Više o Džejms Kliru, inspiracije i informacije pogledajte na njegovom sajtu

 

Intervju: Jasmina Stojanović, eksluzivno za https://www.originalmagazin.com/

 

 

Objavljeno u kategoriji Blog. Bookmarkuj preko ovog linka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *